12 Septembar, 2009 01:00
Živimo u svetu koji je uređen pravilima – pisanim i nepisanim. Često, od nas se očekuje da pravila ne dovodimo u pitanje. I sve je u redu, sve je očekivano, dok se pravila poštuju. Iznenađenja (ona prijatna, kao i ona manje nam draga) nastaju kada se pravila promene. Ne mora biti da su pravila prekršena. Više nekako, zaobiđena. Ili, još bolje, kada shvatimo da određeno pravilo postoji samo u našoj glavi.
Davno sam još, i ne sećam se kad, čula priču o kokoški koja ostaje zarobljena u krugu iscrtanom oko nje, iako je jedino što treba da učini, da bi bila slobodna, da iz kruga iskorači. Čik! Šta je to što kokicu drži unutar iscrtanih (i zamišljenih) granica isto tako efikasno kao da prepreke fizički zaista i postoje? Još jedna misterija prirode...i percepcije.
12/09/2009, 01:34
Granice su tu i u nama, neke se jednostavno nedaju preskočiti.
pozdrav
12/09/2009, 09:28
Zanimljivo to o kokici, nikad nisam čula...
12/09/2009, 09:59
sve je stvar percepcije...ograde koje sami postavimo su najviše i najteže ih je preći
12/09/2009, 11:39
Da, granice jesu u nama. Mi ih postavljamo i jedino mi mozemo da ih pomerimo, preskocimo, zaobidjemo, prodjemo kroz njih, preletimo, dezintegrisemo, odguramo - sta god da radi:) Samo pronalazenje pravog alata za pomeranje granica je vec pola posla. Samo toliko...:)
12/09/2009, 11:42
To sa kokicama je neverovatna, ali ne tako poznata prica. Ako nadjem nesto vise detalja o tome, napisacu.
12/09/2009, 11:46
Mozda kokica i nije tako glupa kako je mi vidimo.
Mozda je svesna opasnosti i posledica izlaska iz tog kruga.
Mi sebi postavimo te krugove, onda kada smo svesni posledica, zar ne?
12/09/2009, 11:50
...ili najlakse. Meni je uvek bilo najteze da shvatim zasto nesto radim, koji je mehanizam reakcije i gde je sustina problema. Sledeci korak je odluciti o ceni promene i da li hocemo da je platimo.
12/09/2009, 13:21
Neka pravila su nam nametnuta a neka smo sami sebi stvorili...sami postavljamo svoje granice...
Pozdrav...
13/09/2009, 00:56
Kokica samo bezuslovno postuje pravila i nametnuta ogranicenja, ne preispitujuci njihovu realnost i svrhu. Slazem se da granice postoje da bi zastitile, ali sta ako nismo ucestvovali u njihovom postavljanju i ne znamo tacno gde su, a od nas se ocekuje da ih postujemo? Tu na scenu stupamo mi i nasa pretpostavka. A pretpostavke su mnogo zanimljiva stvar:)