Neću da ne napišem ništa danas. Neću da prekidam. Neću da popustim sebi i praznini koju osećam u mislima svaki put kad njima nova ideja zazveči. Neću da priznam da sam umorna, iako je danas bio aktivan dan.

U stvari, kad malo bolje razmislim, danas je bio baš lep dan. Saznala sam nešto novo, neko je od mene nešto novo čuo, nešto me je rastužilo, nešto obradovalo, videla sam drage ljude, trudila se da ne mislim o onima manje dragim (ali to znači da sam ipak i o njima mislila), uradila sam nešto što me je ispunilo osećajem svrhe, konstruktivno sam "blejala" neko vreme, nekoga sam obradovala, nažalost, nekog i malo zabrinula, nešto sam poželela, nešto se i ostvarilo, nešto sam zaradila, a nešto i platila...sve u svemu, ovaj dan je skoro bio život u malom.

Uostalom, šta i čini život nego dani. Zato ga i treba tako živeti, dan po dan.