Vruće mi je, pa mi je hladno. Meškoljim se na stolici, gledam gomilu drugih stvari po netu, zanimljive linkove, omiljene pesme, razmišljam o pročitanom, utisci se gomilaju, razmišljam o pisanju...razmišljam, a nikako da krenem.
To je kao kad uđete u prodavnicu punu stvari i sve vas zanima, a opet ništa određeno. U takvim situacijama, ophrvana prevelikom mogućnošću izbora, jednostavno izađem.
Slično je i sa pisanjem. Toliko utisaka tokom dana i o svima se može priča napisati, ali brzo prođu, budu zamenjeni nekim drugim i nestanu.
Ali, odluka se mora doneti.
Za danas biram pesmu WEAPON OF CHOICE, FB Slima i zbunjivanje koji je naslov doneo. Naslov pesme sam shvatila potpuno drugačije od onoga što zaista znači (omiljeno oružje), izvrnuto i nelogično, ali očigledno u skladu sa mojim trenutnim razmišljanjima.Da li je pružanje velikog broja mogućnosti može da škodi?

Postojanje izbora podrazumeva slobodu, ali se retko kada govori o onoj drugoj skrivenoj strani tamnog vilajeta: „ako uđeš kajađeš se, ako ne uđeš kajaćeš se.“. Međutim, pitanje je u kojoj meri je tolika sloboda izbora dobra za nas obične smrtnike koji vrlo često ne znamo šta hoćemo i da li povećanje broja opcija znači i povećanje kvaliteta života? Sloboda izbora je dobra, ali samo do određene granice. Neprekidnim umnožavanjem izbora u svim sferama života o kojima svakodnevno odlučujemo, počinju da čine i najjednostavniju odluku vrlo zahtevnom. Sakupi sve informacije, obradi ih i donesi odluku - zvuči krajnje jednostavno, ali uopšte nije! Zamislite situaciju u supermarketu gde odlučujete koji keks da kupite, a nijedan od izloženih vam nije već poznat. Mada, fokusiranje na keks je već uspeh. Šta ako Vam se samo jede nešto slatko?! Ili opterećenje u koji se pretvara pomenuti, opuštajući shopping kada uđete u prodavnicu pretrpanu stvarima narazličitijih boja, materijala i krojeva...brrr. Naravno, ovo je sve još bezazleno u odnosu na odluku koju treba doneti kada je u pitanju izbor fakulteta, posla ili, na primer, kupovina stana... U ovom trenutku se čini da je jedino odluka o partneru oslobođena pritiska predimenzionisanih mogućnosti izbora. Bilo bi dobro kada bismo mogli da broj mogućnosti ravnopravnije podelimo, na ravne časti.Kako to nije moguće, bar trenutno, ostaje nam da ovaj problem rešmo fokusiranjem na bitne stvari i određivanjem prioriteta pri donošenju odluke. Dakle, cokoladni keks, ne preko XX kalorija.  Polazeći od pretpostavke da izbori koje pravimo imaju veliki uticaj na dalji tok našeg života, ponekad njihova limitiranost na par opcija, predstavlja pravi blagoslov. Čak je i onda neophodno odrediti prioritete, sakupiti sve informacije i doneti odluku.  Međutim, koliko god se činilo teško da napravimo izbor i da bi nam bilo lakše da znamo da ne postoji više mogućnosti ili da bi bilo lakše da kažemo da je odluku doneo neko umesto nas, treba imati na umu koliko je odsustvo izbora nepodnošljivo i neprirodno stanje, kao i da su sve odluke koje donosimo ipak samo naše. 

U svakom slučaju, „There are always two choices. Two paths to take. One is easy. And its only reward is that it's easy.”