Vec je ponoc i vreme je da se lagano ovaj dan privede kraju. Dok se pripremam za REM fazu u perspektivi, evo rezimea utisaka koji su obelezili ovaj moj 20. oktobar '09:


*poseta Medvedeva - po prostoru koji je dat u medijima, ali i po znacaju koji su joj dali "obicni ljudi" kao ja, a zbog blokada u saobracaju:) No, to je vec sestinu dana iza nas.


*pokusaj odlaska u bioskop Kolosej na "Bracu Blum". Iako smo se prethodno informisali o terminima (na krstarica.com), ispostavilo se da se film prikazuje samo u VIP sali, za tricavih 900 dinara po karti. Posto nismo bili raspolozeni za viski i kokice (sto izmedju ostalog ulazi u cenu VIP karte), a nezadovoljni nepotpunom info koju smo dobili u startu, odlucili smo da odustanemo. Ionako se film prikazuje samo u Koloseju i to u VIP sali za 900 din - neobicno?


*umrlica u Politici. Slika i ime madog coveka, muza drage mi osobe sa kojom sam radila. I tekst koji  umesto cestitke za rodjendan, salje poslednji pozdrav.
Upravo tako neocekivano kao sto se nasla u ovim obicnim crticama, utiscima jednog obicnog dana, isto tako neocekivano me je uozbiljila I otreznila ova slika.
I Medvedev I Kolosej I sve...je nestalo.
...

....

.....


Pisala sam I brisala, pisala I brisala. Sve dalje sto napisem zvuci mi glupo I suvisno.
Zasto me ovakve stvari uvek ostave bez teksta? Pomogla bih, ali ne znam kako. Hiljadu misli, a ni jedne reci. Sta kazati, a da ne povredi jos vise?