Jelena Pavicevic

Dva puta u nedelju dana, sa različitih strana, čula sam da izraz „interim menadžment”:”Jedni smo od prvih koji se u Srbiji bave interim menadžmentom...”, “Odlučio sam da krenem u interim menadžment...”.

Bukvalni prevod je jasan, ali šta “interim menadžment” tačno podrazumeva?  

Interim menadžment u Evropi postoji negde od sedamdesetih godina dvadesetog veka i podrazumeva uslugu unajmljivanja kadrova na privremenoj bazi. Uglavnom su u pitanju stručnjaci za različite oblasti, koji dolaze kao privremeno pojačanje poslovanju kompanije u nekom od sektora: operacijama, finansijama, prodaji, PR-u, marketingu ili u proizvodnji. Nedavno su i neke HR agencije kod nas počele da nude ovu uslugu (ne navodim imena, jer nisam imala iskustava sa nekom od njih, ali lako se nalaze na Netu). 

Interim menadžeri su dokazani profesionalci u oblasti u kojoj posluju i zadatak im je da "uskaču" u tim kompanije i upravljaju promenama, novim projektima ili novonastalom kriznom situacijom.

Interim menadžment agencije, koje se bave pronalaženjem i preporučivanjem interim menadžera kompanijama, kao prednosti interim menadžmera izdvajaju: gotovo trenutnu raspoloživost, izrazito visok stepen stručnosti, momentalno delovanje i privremeni angažman - što znači, kada sve postavi na noge i kada kriza prođe ili sistem profunkcioniše, menadžer odlazi. 

Od interim menadžera se očekuje da reaguje i deluje brzo, donosi odluke i snosi za njih odgovornost (kao i bilo koji drugi zaposleni na toj poziciji), da osmisli strategiju, okupi tim zaposlenih koji će sa njim sarađivati na projektu i naravno, da donese željene rezultate.

Osim pomenutog od interim menadžera se očekuje i da, u najkraćem mogućem roku, sakupi relevantne informacije i uđe u problematiku firme, analizira moguća rešenja, odabere optimalano i krene u akciju. Znači, izbor prave osobe za ovu ulogu je od velike važnosti.  

Prosečan raspon vremenskog perioda angažovanja interim menadžera je od devet meseci do dve godine.

Oni koji su se opredelili za karijeru u interim menadžmentu obično teže da u toj oblasti i ostanu, ne tražeći stalan angažman u jednoj kompaniji. 

Sve ovo podseća na ulogu eksternog konsultanta kog firma angažuje, sa tom razlikom što interim menadžer deluje sa internog na eksterni nivo. Naravno, zavisno od ugla posmatranja, obe profesije imaju svoje prednosti. Za koju od opcija će se odlučiti, zavisi prvenstveno od kompanije i njenih potreba u datom trenutku. 

Kao što se da zaključiti u pitanju je vrlo interesantan, dinamičan i izazovan posao. Čini se da je ovaj način unajmljivanja profesionalaca uzeo maha u različitim zemljama Zapadne Evrope i da se sada trend širi dalje ka istoku.  

Koncept interim menadžmenta bi trebalo da je posebno interesantan kompanijama koje planiraju veće promene u poslovanju ili pak streme povećanju efikasnosti, praćenju trendova i stalnom osvežavanju pristupa u različitim oblastima poslovanja. Iako se na Netu mogu pronaći neki okvirni cenovnici, ipak ostaje da se o uslovima saradnje direktno dogovore budući parneri. 

Veliki pozdrav! JP    

* Usklađivanje gramatičke norme sa rodnom senzitivnošću jezika nije uvek jednostavno i predstavlja oblast koju tek treba regulisati. Kako nam je do rodne senzitivnosti veoma stalo, a istovremeno se trudimo da poštujemo jezičke norme, molim Vas da i tamo gde to nije leksički istaknuto, uvažite objašnjenje da se sve, bez diskriminacije, odnosi na oba pola. (Preuzeto iz mejlova Društva Srbije za Odnose sa Javnošću)    

Vec je ponoc i vreme je da se lagano ovaj dan privede kraju. Dok se pripremam za REM fazu u perspektivi, evo rezimea utisaka koji su obelezili ovaj moj 20. oktobar '09:

*poseta Medvedeva - po prostoru koji je dat u medijima, ali i po znacaju koji su joj dali "obicni ljudi" kao ja, a zbog blokada u saobracaju:) No, to je vec sestinu dana iza nas.

*pokusaj odlaska u bioskop Kolosej na "Bracu Blum". Iako smo se prethodno informisali o terminima (na krstarica.com), ispostavilo se da se film prikazuje samo u VIP sali, za tricavih 900 dinara po karti. Posto nismo bili raspolozeni za viski i kokice (sto izmedju ostalog ulazi u cenu VIP karte), a nezadovoljni nepotpunom info koju smo dobili u startu, odlucili smo da odustanemo. Ionako se film prikazuje samo u Koloseju i to u VIP sali za 900 din - neobicno?

*umrlica u Politici. Slika i ime madog coveka, muza drage mi osobe sa kojom sam radila. I tekst koji  umesto cestitke za rodjendan, salje poslednji pozdrav.
Upravo tako neocekivano kao sto se nasla u ovim obicnim crticama, utiscima jednog obicnog dana, isto tako neocekivano me je uozbiljila I otreznila ova slika.
I Medvedev I Kolosej I sve...je nestalo.
...

....

.....

Pisala sam I brisala, pisala I brisala. Sve dalje sto napisem zvuci mi glupo I suvisno.
Zasto me ovakve stvari uvek ostave bez teksta? Pomogla bih, ali ne znam kako. Hiljadu misli, a ni jedne reci. Sta kazati, a da ne povredi jos vise?

Ovih dana se mnogo se pričalo o PR-u, različitim aspektima komunikacije, klasičnim medijima i novim tendencijama...Sve u svemu interesantno i na "advance" nivou (I Međunarodna konferencija za odnose sa javnošću u Srbiji).

Međutim, ono što meni, kao osobi koja se bavi komunikacijama i samim tim sve posmatra kroz tu prizmu, nikako ne može da bude jasno jeste - kako objasniti značaj procesa projektovanja aviona u okruzenju gde veliki broj ljudi ne zna šta je to šraf?

Elem, pričamo o naprednim komunikacijama u okruženju gde je još uvek osnovna komunikacija i to poslovna, pod velikim znakom pitanja. Ima li poslovne komunikacije u Srba?
Nedostatak osnovnog vaspitanja što je rezultat pomeranja prioriteta i restruktuiranja sistema vrednosti, problem je sa kojim se svakodnevno suočavamo u ma kojoj industriji ili poslovnoj grani radili. 

Na primer, ne odgovaranje na mejlove je samo jedna od "sitnica" kojima se manifestuje ovo opšte stanje neposlovne komunikacije i nedostatak fundimentalne veštine neophodne za dobru komunikaciju - osnovnog vaspitanja. To je kao da kada ti neko kaže dobar dan, a ti ćutiš...

Na različitim nivoima, u različitim kompanijama...ćutanje - nepoštovanje, nezainteresovanosti i neefikasnost. Poruka koja posredno stiže do klijenta/kupca/krajnjeg korisnika.

Ovo je nažalost samo jedna od mnogih manifestacija nedostatka (ne)kulture koja je u nas solidno uzela maha.
Kašnjenje bez javljanja (neka čeka Ceca), (ne)poslovna garderoba (majice na tregere, japanke, donji veš kao deo vidljivog dela garderobe i tome slično), (ne)fokusiranje na sagovornika (citiram:"U aktivnostima govor dominira slušanjem (posmatrano ciljne javnosti – u 79% slučajeva)" http://www.draganadjermanovic.com/2009/10/19/i-konferencija-drustva-srbije-za-odnose-s-javnoscu/#more-770, završen citat), samo su neke od elementarnih stvari koje svaka odrasla civilizovana osoba treba da zna, a kamoli neko ko se bavi komunikacijama.

Ali avaj, iako se iznenadim svaki put kada vidim članke u medijima na ovu temu, sa osnovnim savetima tipa "ne pričajte u glas sa sagovornikom", očigledno je da potreba postoji. Trebalo bi da ih je još više.

Onda se naravno zapitam, a šta ja mogu tu da uradim? Kao što se zapitam svaki put kada se nađem okružena iracionalnim stvarima u ovoj zemlji. I odgovor je, kao i uvek, isti - počni od sebe. Svojim primerom pokaži, jer - jedna slika govori više od 1000 reči.

I ne odustajem:)

Čitajući postove u vezi sa upravo održanom I Međunarodnom konferencijom za odnose sa javnošću, saznala sam mnogo toga korisnog i interesantnog. Međutim, nisam mogla da se oduprem utisku da je bilo i dosta (ne)konstruktivnog kriticizma, sto su primetile i neke od kolega koje su već pisale o konferenciji.
(Nažalost, nisam zapisala dok sam čitala gde sam tačno videla te komentare, te se ovom prilikom izvinjavam :) Obratiću pažnju na ovakve detalje u budućnosti.)

Dakle, složili smo se da je lako kritikovati, hajde da vidimo šta može da se uradi da to bude još bolje.
Iako sam ove godine (i pored inicijalne namere da ovo nikako ne propustim), objektivnim razlozima bila sprečena da ucestvujem na Konferenciji, pa samim tim nisam i kompetentna da je analiziram - želim da kažem da verujem da je ovim napravljen jedan veliki i značajan korak u PR struci Srbije.
A svi znamo da su prvi koraci najtezi.

Iz ličnog iskustva znam (a verujem da znaju i svi oni koji su se bavili strategijom u kombinaciji sa event menadžmentom:) i koliko je teško osmisliti i organizovati događaj koji treba da postavi osnov budućem tradicionalnom dešavanju u određenoj oblasti/struci.

Zato je ova Konferencija značajna samim tim što se dogodila, a na nama (koji se bavimo komunikacijama) je da učinimo da svaka naredna bude jos bolja. Ja obećavam da ću se, kao osoba koja se bavi komunikacijama i kao član DSOJ-a, maksimalno potruditi da doprinesem da se ovo i ostvari.

Bravo za sve koji su ove godine učestvovali u organizaciji Prve Konferencije i izvestavanju sa "lica mesta".

I za kraj jedan koristan citat, u skladu sa celom pričom:

" Communication works for those who work at it." John Powell

Idemo dalje!

Cekajuci tramvaj na stanici, posmatrala sam usporeni snimak sveta oko sebe. Guzva, saobracajni spic, kolone automobila I lica nervoznih vozaca... Na zemlji nista novo. Podigoh pogled ka nebu. Tamo bar uvek ima zanimljivih oblika I misli, nebeskih. Nebo je bilo sivo I puno iskidanih oblicja. Spremala se oluja. Tada sam je ugledala.

Najlonska kesa u slobodnom letu. Prljava, ljigava, providna fleka na mom nebu. Leti neopazeno, lako, klizi, sama, nesvesna svoje podlosti. Leti u pravcu drveta. Zelenog, velikog, olistalog, zdravog drveta.

Pomislih na ljude. Postoje ljudi bas kao ove najlon kese. Prazni, bezoblicni, zagadjivaci atmosfere. Slobodno lete I traze drvo za koje ce se zakaciti. Da ga muce I ruze. Da ga ucine smesnim, civilukom za kese. Da ga ponize u njegovoj velicanstvenosti zivota.

Gledala sam pretrnula, vec osecajuci gorcinu sto ce jedna mala kesa tako lako postici svoj cilj, sto ce naruziti moje drvo. Ali, drvo je stajalo, nije se opiralo. Kesa je klizila, kotrljala se kroz njegovu krosnju, trazeci otpor za koji moze da se zakaci. Nista. Ni pokreta. Kesa je prosla kroz drvo kao kroz oblak. Zbunjena I neostvarenog cilja nastavila je svoj spori let dalje ka betonu, civilizaciji, asfaltu sa kog je potekla. Moje drvo je I dalje stajalo, odbranjeno svojim oruzjem, necinjenjem.

Ponekad je zaista najlakse takve ljige propustiti, da prodju, ocesu se o vas. Izdrzati I nenapraviti pokret, ne braniti se. Samo ih pustiti da prodju, ne pruzati otpor. Ne dati im da nam remete mir, da remete nas. I proci ce, vratice se svojim korenima - svako svojim, ne obogaceni ali ni uprljani susretom, nastavice da postoje svako u svom svetu, I sa svojom svrhom.

Sinoc sam zaboravila tasnu. Celu. Na kolicima. Na parkingu Rodica. Shvatila sam da je nema 15 minuta kasnije, vec daleko odmakavsi od megamerketa.

U tasni su mi bile sve svakodnevne sitnice koje u urbanom svetu "zivot znace": novac u vise razlicitih valuta, bankovne kartice, licna karta, kljucevi od stana (da li treba da napominjem da su se poklapali sa adresom u licnoj karti) mobilni telefon sa svim kontaktima koje sam od kupovine prvog mobilnog brizljivo skupljala i jos gomila bitnih sitnica koje imamo obicaj da nosimo u "Sport Bili" tasnama.

Panika koja me je obuzela je bila cudna i hladna. Jednostavno nisam zelela da verujem sta se dogodilo. Trudeci da ne razmisljam o procedurama koje me ocekuju oko ponovnog vadjenja dokumenata, i vec prezalivsi novac koji sam imala u novcaniku, vozila sam nazad do Rodica i pitala se: Kakve su sanse da pronadjem tasnu, celu tasnu...ostavljenu, u kolicima, na parkingu...u Srbiji? Kakve su?

Na parkingu su kolica bila uredno rasciscena i vracena na mesto. Neka druga kola su sada stajala tamo gde sam ja bila parkirana. Nigde nikog nije bilo...kakve su sanse?
Na info pultu radnik obezbedjenja je na konstataciju da je zaboravljena tasna na parkingu, koja je bila uvod u dalju pricu i objasnjavanje sta se dogodilo, samo rekao:"Ona braon? Bas dobro da ste stigli, taman smo sve popisali". Pritom se smesio...

Tek tako:"Ona braon? Bas dobro da ste stigli, taman smo sve popisali." Nadjena, cela tasna, u kolicima, na parkingu...u Srbiji.

Nasla ju je neka zena, i donela do obezbedjema. Zenu nazalost nisam uspela da nadjem, bar da se zahvalim. Nadam se da ce joj zahvaliti neko negde umesto mene.

Ljudi iz obezbedjenja, koji su pokusali da pronadju u imeniku telefona pod "mama" ili "tata" neki broj da jave...da je sve u redu...

Ljudi...u Srbiji.

Sta da kazem osim, hvala vam i... izvinite.